Šta je fitoterapija?
U svetu se koristi preko 10.000 biljnih vrsta sa lekovitim svojstvima.
Lekovite biljke u službi zdravlja su najstariji oblik medicine. Otkrivanjem novih svojstava biljaka, tradicionalna, narodna medicina se sve više priznaje i koristi kao dopuna savremenoj medicini.
Snaga fitoterapije je u prevenciji i lečenju. Svoje mesto pronalazi u poboljšanju kvaliteta života: uklanjanju bola, umora, straha ili specifičnog simptoma kao što je kašalj.
Gde se u medicini koristi fitoterapija?
Fitoterapija se koristi u lečenju urogenitalnog trakta (zapaljenje bešike izazvano bakterijama, problemi sa bolnim menstrualnim ciklusima, problemi sa uvećanom prostatom). Koristi se u lečenju digestivnog trakta (upala i čir želuca, proliva, otežano pražnjenje creva). Fitoterapija se koristi i u poremećaju sna i spavanja, kod uznemirenosti.
Respiratorne infekcije – šta znamo o njima?
Infekcije gornjih respiratornih puteva (prehlade) obično daju akutni kašalj (koji traje više nedelja), uzrokovan najčešće virusima. Akutni kašalj može nastati i zbog upale pluća, upale sinusa (bakterijske upale) ili uzrokovano alergijama.
Hronični kašalj se češće sreće kod pušača HOBP-a, karcinoma i TBC-a. Uporan kašalj u početku suv, a nakon par dana kašalj sa iskašljavanjem sekreta može da traje i mesec dana nakon potvrđene respiratorne infekcije (gripa, bronhitisa, upale pluća).
Koje biljke se koriste kao fitoterapija za lečenje kašlja i respiratornih infekcija?
Mnoge biljke se koriste za fitoterapijsko lečenje respiratornih infekcija i kašlja: tečni ekstrakt lista bršljana, lista koprive, ekstrakt jagorčevine, eukaliptusa, timijana…
Bršljan kao simbol večnosti korišćen je još kod starih Grka u obredima venčanja (venčići od bršljana na glavama mladenaca). To je drvenasta i zimzelena biljka penjačica, zelenih srcolikih listova, sa cvetovima i plodovima. Listovi se mogu brati cele godine, ali su najkvalitetniji ubrani u maju i junu. Sreće se i kao ukrasna biljka po zidovima kuća i drveća, a ponekad i sobna biljka, koja pročišćava vazduh.
Ekstrakt bršljana olakšava iskašljavanje, smanjuje preterano stvaranje sluzi. Ovo dvostruko delovanje bršljanu daje prednost u odnosu na druge biljke, čini ga delotvornim i kod suvog i kod produktivnog kašlja. Opušta i širi disajne puteve delujući na beta 2 receptore, olakšavajući na taj način cirkulaciju vazduha u plućima, što je posebno bitno kod astmatičara.
Aktivnu supstancu čini suvi ekstrakt lista biljke bršljana (Hedera helix). Na sastav ekstrakta utiče više faktora: kvalitet lekovitog bilja, uslovi uzgajanja biljke (temperatura, vlažnost, nadmorska visina), način sakupljanja, vreme branja, sušenja i čuvanja biljke i sredstvo koje se koristi za izdvajanje (ekstrakciju) aktivne lekovite supstance kao i proces prerade.
Sedamdesetih godina prošlog veka oko 50% ljudi je koristilo „hemijske“ preparate u lečenju kašlja. Sada se znatno više značaja daje prirodnim preparatima za iskašljavanje i lečenje respiratornih infekcija, do 75% prednost fitoterapiji.
Da li lekovite biljke mogu imati neželjena dejstva?
Fitoterapija u mnogim slučajevima može da pojača dejstvo konvencionalnih preparata. Tako ekstrakt bršljana može da pojača dejstvo antibiotika i skrati vreme trajanja respiratorne infekcije. Kod gripa ili prehlade svoje povoljno dejstvo može da pokaže već za 12 sati, dok je kod hroničnih bolesti (HOBP) potrebna primena od najmanje mesec dana. Neželjena dejstva lekovitih biljaka su retka zato što se ne primenjuju koncentrovane ili u visokim dozama.
